Nastavak zbirke pjesama Alme Dutović

IZGARANJA, 2

a kako da se ne zapalim

kad ti još dodir titra u arterijama

kad još vrištiš iz jastuka

kako da se ne zatvorim

kad još stojiš ispod balkona

kad još me crtaš po ormarima

i lomiš me u čašama

pa se režem, porežem

na perje

ispred tvojih vrata

SOLMIZACIJA/8 MINUTA

Dođi večeras

Reži mi stopala

Mislim da sam ti

Falila jutros

Soba je slana još od

Lani

Ti me vodi

Dođi večeras u sebe

Donesi sol

Tišinu i bijes

Laži me nježno,

Sofija,

Falit ću ti sutra

Mislim da me nema

Reži mi dlanove

Dođi večeras u njih

VEZA

povlačim te za nogavice

i ljubim ti gležnjeve

u mojim si očima

tako velik

pod tvojim sam noktom

tako krhka

i rasipam se po dlanu

ostavljaš me na drugoj koži

brišeš me o hlače

i odlaziš rano spavati

NOVOST

iza svake tvoje osude

stoji moja neizgovorena istina.

nedostaju mi ushiti

i nedostaje mi daljina,

moja neprestana htjenja

i more,

nedostaje mi dah na grudima

i traženje iskupljenja.

više ničega nema na dnu čaše,

pogled je savršeno čist

iako se dodir odmara

na mojoj koži/na mom bedru.

nanovo sam sama,

bez navike,

samo sa željom da pripadnem.

6 MINUTA

znaš da sam blizu

zato si se udaljio od stola

oblačiš jaknu

i nastavljaš me sanjati u samoći kreveta

izgubljenu između tijela

čučim ti na dnu grla

i ne možeš me izgovoriti

miluješ mi koljena dok se nakašljavaš

znaš da sam se ugnijezdila

pa si me ispovraćao

Foto: Pinterest

5 MINUTA

ne znam što te dovodi,

ni jesi li poslan.

u mojem si drhtaju Adonis,

makar postaje hladnije,

i stihovi mi ispadaju u pramenovima

dok te govorim,

dok te tražim u nabujaloj rijeci sintagmi

koja se prelijeva iz korita

i vlaži stol. ac.

još nisam sklopila oči

u strahu da se ne raspršiš,

da ne ispariš u popodnevnu omaru

i ostaviš me

sretnu.

VAKUUM

Ne želim pričati s tobom, ni o tebi. Želim nastaviti ova svoja mizerna zamišljanja bez tvojih intuicija - želim nastaviti ova mizerna sjećanja na pogled s balkona bez tvojih intervencija, ne želim više čuvati nove dodire na ramenu, ne želim više tjerati poglede od sebe. Tvoj me pogled otkriva više od mojih riječi. One će te tek upoznati.

Vjetar puše sa Sljemena i nastavlja se u tvome dodiru, a ti vikni da sam tvoja pa makar to bio samo izdisaj u naletu, i sklopi oči, to nije moj lik u odrazu u zjenici dok mi skidaš zadnje sjenke s tijela, to je zaustavljen trenutak zamaha njene kose, i mi se nastavljamo šutjeti.

Predugo mi držiš ruku. U mojim je mislima već proputovala galaksije skrivenih dijelova moga tijela, i tvoga glasa, i tvoje muzike. Ruka traži nešto što mi možeš ponuditi, a da nije već iskorišten nemir, bol na pomisao... Ja tražim nešto što mi možeš posuditi, da se imaš razloga vraćati...

Nedavno si ljubio nekog drugog i usne su im još na tvojima, usne su im još na mojima, zato se ne nalazimo, zato se vraćam onome što mi je već poznato - mirno i kratkotrajno, da te zbacim s trepavica, da te operem s prstiju, da te otrgnem s grudi i vratim u tamni kutak zamišljaja, gdje pripadaš već tako dugo. U mojoj si stvarnosti preizgubljen, vrati se gdje te poznajem... Pomiješat ću te sa starim šaptom, neću te prepoznati u očekivanju, neću te dočekati u beskrajnom iščekivanju.

Za kraj

Otpuši me niz nepoznate ulice onako zadovoljnu i nasmiješenu, s nosnicama i nogama još punim tebe. Zapamti me takvu, da me više nikada ne moraš gledati drugačijom... dok ne zamolim...

A onda me zagrli, pokrij satenom svoje siluete, ušutkaj me nedovršenošću i vrati me kada poželim.

Pripadni mi.

I ja ću pripasti tebi.